PREDGOVOR

Prvi srpski seninar TIL 2004, održava se u okviru TEMPUS projekta Evropske komisije kojim se podržava transfer znanja iz oblasti logistike sa evropskih univerziteta u našu sredinu. Na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, u sklopu redovnih studija školuje se već druga generacija studenata na posebnom profilu Transport i logistika koji će u narednom periodu privredi regiona stavljati na raspolaganje profil diplomiranog mašinskog inženjera sa neophodnim kompetencijama iz oblasti logistike.

Naša dugogodišnja saradnja sa nemačkim univerzitetima u oblasti transportne tehnike,  pre svega sa OvG Univerzitetom u Magdeburgu koja, održavana ličnim kontaktima, nije prekidana ni u vreme naše potpune izolacije merama UN,  kao i tradicionalna saradnja naše i nemačke privrede, pomogla je da se, koristeći njihova iskustva i spremnost za pomoć, logistici da mesto koje ona zaslužuje u ovom delu Evrope. Ovde treba napomenuti da su se navedenom projektu Evropske zajednice pored Univerziteta u Magdeburgu kao kontraktora pridružili i TU Minchen, TU Dresden, TU Wien, Univerzitet Karlsruhe kao i naš sused TU Sofija, kao predstavnik zemlje sa istim problemima.

Trogodišnje trajanje projekta treba da nam omogući da u potpunosti prihvatimo već postojeća znanja na ovim univerzitetima, da ih primenimo u obrazovanju i usavršavanju naših kadrova kao i da budemo osposobljeni da pomažemo našoj privredi u razrešavanju logističke problematike. U ovom vremenskom periodu deo predavanja našim studentima u blok nastavi drže i kolege sa navedenih univerziteta. 

U relativno kratkom vremenskom periodu logistika je prvredi razvijenih zemalja dala ogroman doprinos u smanjenju ukupnih troškova i sama se razvijajući od klasično shvaćene i vezane za procese transporta, pretovara i skladištenja u okviru proizvodnih preduzeća do moderno definisane kao jedne od poluga savremenog management-a. Logistika danas prati ne samo nastajanje nove vrednosti i njegovu distribuciju već se njom zatvara kružni tok ponovnim vrednovanjem ili konačnim uklanjanjem iskorišćenih dobara i otpada.

Cilj seminara jeste, pre svega okupljanje naučnog i privrednog potencijala Srbije koji svojom delatnošću može pomoći da logistika bude shvaćena kao ogromni neiskorišćeni potencijal koji će obezbediti nesmetano odvijanje komunalnih, proizvodnih i distributivnih procesa, stalno smanjivati troškove koji opterćuju jedinicu proizvoda, odnosno procesa  kao i istovremeno podizanje kvaliteta usluga kojim se stiče neophodno poverenje kod korisnika.

U uslovima tranzicije našeg društva, logistika ima zadatak i šansu da promenom načina razmišljanja u strategiji restruktuiranja starih i koncipiranju i realizaciji novih programa, da svoj maksimalni doprinos celovitim sagledavanjem očekivanih problema ali i traženju mogućih alternativnih rešenja. Kao funkcija preseka trenutnog stanja, logistika traži kompetentne kadrove koji brzo i fleksibilno reaguju na svaku promenu toka materijala i pratećih informacija. Započeta privatizacija i dolazak stranog kapitala postaviće vrlo brzo logistiku u prvi plan pre svega zato, što se tu najbrže dolazi do smanjenja troškova poslovanja. Konflikti koji se normalno pojavljuju u stručnim raspravama prevazilaze se argumentima za i protiv, polazeći od potreba ali i mogućnosti ulaganja u logistiku, jer ona osim što na duži rok smanjuje troškove poslovanja ima i svoju trenutnu cenu definisanu ulaganjima. 

Razvijena računarska tehnika i informacione tehnologije obezbedjuju danas trenutnu razmenu informacija i intelektualno prisustvo na svim tačkama zemljine kugle. E-business postaje danas stvarnost i na našim prostorima, zatiče nas kao i druge prednosti razvijenih zemalja prilično nespremne. Na nama je da svoju organizaciju poslovanja ali i obrazovanje što pre usaglasimo sa zemljama iz kojih nam dolaze nova znanja ali i pozivi za hvatanje koraka. Oblast logistike nam pruža šansu da uz relativno malo ulganja, uz korišćenje njihovog iskustva u obrazovanju diplomiranih inženjera, usavršavanjem mladih saradnika na prestižnim institutima u svetu i kroz permanentnu edukacju kadrova u privredi postignemo nivo koji će našoj privredi dati jedan od osnovnih oslonaca konkurentne sposobnosti.

Ocena Evropske komisije da Univerzitet u Nišu treba pomoći u ovoj oblasti govori o tome da Niš sa svojim geografskim položajem, postojećim ekonomskim potencijalom i razvojnim mogućnostima  ima šansu da postane veliki logistički centar ovog dela Balkana. Privredni potencijal niškog regiona, očekivana modernizacija drumskih i železničkih koridora kao najkraće veze jugoistočnih zemalja sa Evropom, nova vazdušna luka sa svojim ambicioznim planovima u prevozu ljudi i kargo transportu, veliki gradovi regiona sa svojim komunalnim problemima, jesu veliki izazov za sve oblasti pa i logistiku kao prirodnog pratioca uspešne privrede. Hoće li ovaj grad, njegova privreda i njegov univerzitet tu šansu iskoristiti zavisi pre svega od čelnih ljudi koji moraju gledati napred, koji su spremni da menjaju način razmišljanja brže od drugih i pružaju punu podršku pozitivnim i argumentovanim predlozima svojih saradnika. Posebna odgovornost leži na rukovodstvima univerziteta i fakulteta koji se moraju osloboditi nasledjenih političkih navika da su najpametniji i ovaj pionirski posao podrže sa puno odgovornosti. Sklonost ka investicijama u prostorne kapacitete i opremu bez pravovremenog formiranja kadrova koji će dati sam smisao opravdanosti takvih ulaganja, biće kao i uvek do sada investicioni promašaj politikanstva na našim prostorima. Upravo na ovom primeru može se videti pravi pristup kretanja u susret problemima koje kadrovi odredjenog profila kompetentno mogu rešavati.     

Na ovom, prvom seminaru logistika će biti zastupljena sa dva aspekta: tehničkog i ekonomskog. I jedan i drugi aspekt imaju u ovoj fazi pre svega edukativni karakter, koji će nam omogućiti da problematiku ovde saopštenih radova ugradimo u discipline koje se slušaju  u procesu obrazovanja ali i primenimo u našim preduzećima. Eminentni eksperti sa napred navedenih univerziteta ali i naši naučni radnici i stručnjaci koji se u našim uslovima bave logističkim problemima, svojim prisustvom, prilozima i spremnošću najbolji su pokazatelj da smo kao univerzitet izabrli  dobar i vrlo racionalan put za brzo ovladavanje znanjima iz oblasti logistike.  

Za uspešni nastavak naše medjusobne upućenosti neophodno je da se formira Društvo logističara Srbije koje će u narednom periodu inicirati odredjene aktivnosti, studije i projekte od značaja za Srbiju ali i predlagati nove propise i zakonske odredbe posebno u tretmanu otpada kao mere ponovnog vrednovanja i zaštite životne sredine. To područje je za sada izvan univerzitetskih aktivnosti kod nas, a predstavlja kombinaciju ekološke obaveze za smanjenjem opterećenja životne sredine i ponovnog vrednovanja otpada kroz dobijanje energije ili reciklžu. Veliki gradovi poput Beograda, Niša, Novog Sada ali i Srbija kao država moraju ovom problemu posvetiti posebnu pažnju kako bi uspešno odgovorila očekivanom uvećanju industriskog i kućnog otpada kao prirodnog pratioca povećanja životnog standarda.